Panel diskusije


Plesna dvorana hotela Crowne Plaza

 

BUDUĆNOST MEDIJA

  1. Ako piše u novinama, to mora da je istina... – Vesti iz štampe i danas uspevaju da veoma ozbiljno kreiraju mišljenja javnosti, obaraju Vlade država, utiču na predsedničkim izborima,.. Iako mu nezaustavljivo pada tiraž, ključni medij u političkoj raspravi i dalje je štampa. Tekst objavljen u štampi doseg ostvaruje uglavnom kroz druge medije, ali objava u štampi i dalje donosi kredibilitet i važnost. Zašto je tome tako? Šta štampu čini drugačijim od ostalih medija? Je li važnost koju pridajemo štampi samo zaostatak nekog prošlog vremena ili postoje stvarni razlozi za to?
  2. Koji medij će duže opstati: Štampa ili Internet - Smanjuje se konzumacija štampanih medija, ali internet mediji ne uspevaju da naplate troškove kao što to mogu štampani. Dali će se štampani mediji ugasiti ili će internet mediji ipak posustati u ekspanziji?
  3. Budućnost televizije – Digitalizacija ima presudan uticaj na budući razvoj televizije.Da li će opstati televizije koje se isključivo finansiraju od reklama? Rast onlajn videa i OTT platformi menja način na koji dolazimo do sadržaja i kako ga konzumiramo. U ovom trenutku, onlajn video povećao je ukupnu konzumaciju i postao komplementaran medij televiziji, ali velike promene su odmah iza ugla. Tržište videa na zahtev (VOD) značajno raste i očekuje se da će doseći 90 milijardi dolara do 2020. godine.
  4. Radio u 21.veku - Godinama se činilo kako radio kao medij nema svetlu budućnost zbog digitalizacije. Ipak, vreme je pokazalo suprotno. Življi nego što se mislilo, radio je medij koji pokazuje rast oglašivačkih budžeta. Radiji su odlučili biti inovativni: sve se češće mogu primietiti razni eksperimenti s integrisanjem radija i interneta, proizvodnjom videa, podkastima i lajvtrimovima. Na radijskim konferencijama već se raspravlja kako će radio izgledati kada dođu samovozeći automobili, a već vidimo i kako mnoge radio stanice uspešno koriste mogućnosti koje donosi digitalno okruženje. Kuda ide radio? Kako se razvijaju domaće, a kako globalne radio stanice? Koji su novi poslovni modeli?
  5. Novinarstvo na internetu – Danas je novinarstvo kao institucija potrebnije nego ikad i novinari se trude da to isprate. Međutim, način pisanja je potrebno prilagoditi internet medijima, a ne samo tekstove spremne za štampu kopirati na portale. To znači da je sad potrebna interaktivna prezentacija vesti... Dali je novinaru 21.veka dovoljan talenat za pisanje, ili mora apsolutno savladati sve aspekte korišćenja internet medija?
  6. Autorska prava novinarskih članaka na internet portalima i kako ih zaštititi?
  7. Budućnost poslovih medija
  8. Uticaj digitalnih medija na muzičku industriju u 21.veku
  9. Gde se danas pojavljuje prva prava novinarska vest: u štampi ili na internetu?
  10. Mediji na Balkanu pre 30 godina i danas... Koliko smo se promenili?
  11. Mediji za žene – juče, danas, sutra?
  12. Zanimanje novinar – nekad cenjeno zanimanje, a danas? – Nekad su novinari kovali svoj zanat, imali prepoznatljiv stil pisanja, stav i poslovnu etiku. Njihove kolumne su definisale javno mnjenje.. Danas postoje veoma različite vrste novinarstva... Postoji li još uvek nezavisno i slobodno istraživačko novinarstvo?
  13. Budućnost lokalnih medija
  14. Postoji li danas linija razdvajanja žute i ozbiljne štampe?
  15. Odnos novinara i PR-a – Dali imaju zajedničke ili suprostavljene interese?
  16. Krizni PR - Korporativni odnosi sa medijima u kriznim situacijama
  17. Fenomen TV dnevnika – centralna informativna emisija i uopšte najbitnija emisija svake velike televizije. Nepisano pravilo podrazumeva veliku organizaciju, preciznu hijerarhiju i veliki uticaj na javno mnjenje...
  18. Kvalitetan sportski komentator – onaj koji podiže andrenalin ili onaj koji zna sve informacije?
  19. Povratak u budućnost - Digital, social, selfiji, lajkovi, šerovi, sabskrajberi, fanovi, foloveri, fidovi, klipovi, statusi i još mnogo drugih novih reči je nastalo širom našeg svakodnevnog rečnika, a da ih još nismo ni preveli kako treba na “domaće” jezike. Treba li bolji dokaz koliko se radikalno promenio svet komunikacija? A koliko stvarno razumemo značenje tih reči koje tako samouvereno koristimo? Ko o tome može suvislo i relevantno govoriti? Da li je pravi sagovornik iskusni marketinški stručnjak i praktičar s više od 20 godina uspešne međunarodne karijere koji je svestan da mora ponovno u prvi razred? Ili možda student koji je iz zabave sa par prijatelja počeo snimati vlastite dogodovštine pa ih onda stavljati na internet, a čiji YouTube kanal danas predstavlja pravi medijski fenomen u regiji? Ili je možda najbolje čuti one koji taj život žive, a koji su jedva dobacili do dvocifrenog broja svojih godina života i koji su, prije nego što su izgovorili riječ “mama”, znali kako da skroluju po ekranu mobilnog telefona?
  20. Integrisanje medija – Šta nam je donelo međusobno spajanje (nekad nespojivih) učesnika medijskog neba - televizija, štampanih medija, kablovskih i mobilnih operatera, internet kompanija, proizvođača softvera i hardvera?
  21. Mediji i marketing za tinejdžere – za generaciju koja ne poznaje svet bez interneta.
  22. Glumci sve češće postaju pozorišni i filmski producenti – Da li je to u stvari borba za opstanak domaće produkcije?
  23. Koliko od TV rejtinga zavisi programski sadržaj?
  24. Talent Show – Poslednjih godina takmičarske emisije imaju veliku gledanost i povećava se njihova raznovrsnost na domaćim i svetskim TV programima. Kolika je isplativost njihove produkcije za televizijske kuće?
  25. Kakav marketing danas donosi najveći profit modnoj industriji?
  26. Za njih postoje posebna pravila igre! - Kako reklamirati industriju alkoholnih pića, duvansku ili farmaceutsku industriju?
  27. Sport u svetu donosi ogroman profit preko marketinga, i prodaje TV i mobilnih prava. A u našem regionu sport opstaje od sportskih sponzorstava, koja više liče na donacije. Zašto je to tako?
  28. Content marketing – najjači marketing danas!
  29. Influence marketing – Društvene mreže omogućile su pojedincima dopiranje do velikog broja ljudi i bez korištenja tradicionalnih medija. Najuticajniji među njima postali su ono što danas zovemo influenserima. Influenseri su ljudi koje prati određena publika na koju mogu uticati (uticajni tviteraši, blogeri,..). Marketinške aktivnosti se tako mogu prema ciljnoj grupi usmeravati kroz njih. Mnogi od regionalnih influensera postali su veoma uticajni u javnom i medijskom životu. Značaj influensera raste, a s njima i marketinške strategije kako ih pravilno koristiti. Što je dobar influenser i kako ga angažovati? Može li se influenser stvoriti? Kako influenseri vide saradnju s agencijama i klijentima? Da li biti uticajan tviteraš, bloger,.. predstavlja posao ili strast?
  30. Stvaramo li medijske i komunikacijske glupane? - Iako broj visokoobrazovanih u kontinuirano raste, medijsko i komunikacijsko tržište zatrpano je mladim ljudima s velikom željom za radom, ali bez ikakvog iskustva iz prakse.  Kriza je uticala na eksploziju broja kadrova, ali je istovremeno pokosila broj radnih mjesta pa se, pored iskustva, kao ključan faktor za izdizanje iz prosečnosti profilisalo kvalitetno obrazovanje. Kakve medijske i komunikacijske profesionalce danas proizvode naši fakulteti? Ima li razlike između državnih i privatnih fakulteta? Kolika je stvarna zapošljivost i iskoristivost tih ljudi na tržištu? Školujemo li ljude koji uopšte nisu spremni za tržište?
  31. Globalni brendovi - Stvoriti brend je kompleksno, a stvoriti globalni brend još mnogo puta kompleksnije. Brend komunicira sa svojom okolinom, publikom i kontekstom. Mnogi brendovi koji su prisutni kod nas moraju funkcionirati u mnogim različitim kulturama, na različitim jezicima i u potpuno drugačijim okruženjima. Kako se vodi globalni brend? Kako isti brend funkcionira u različitim državama i kulturama? Kako funkcioniraju globalne kampanje te mora li se brend prilagođavati lokalnim kontekstima?
  32. 'Word of Mouth' marketing – Filozofija marketinga “od usta do usta”